Rad mora biti organizovan. A to može učiniti samo čovek koji poznaje probleme tog rada i njegove ciljeve; onaj koji zna njegove metode; čovek koji je i sam svojevremeno prošao kroz tako organizovan rad.
Čovek obično počinje svoja proučavanja u maloj grupi. Takva grupa je obično povezana sa serijom sličnih grupa na ra zličitim nivoima koje, zajedno, čine ono što bi se moglo nazva ti 'pripremnom školom.
Osnovno i najvažnije obeležje tih grupa je činjenica da grupe nisu sastavljene prema željama i izboru njihovih članova.
Učitelj sastavlja grupe, izdvaja tipove ljudi koji sa tačke gledišta njegovih ciljeva mogu biti korisni jedni drugima.
Grupni rad nije moguć bez učitelja. Rad grupa sa pogrešnim učiteljem daje pogrešne rezultate.
Sledeće važno obeležje grupnog rada je to da grupe mo gu biti povezane sa nekim CILJEM o kome oni koji počinju sa radom nemaju pojma, jer im se ne može niti objasniti dok ne shvate suštinu i principe rada i ideja povezanim sa njim
Kada se grupa organizuje, određeni uslovi bivaju posta vljeni pred članove; pre svega, opšti uslovi za sve članove i dru go, pojedinačni uslovi za svakog člana.
Opšti uslovi na početku rada su obično sledeće vrste: pre svega, svim članovima grupe biva objašnjeno da sve što čuju ili nauče moraju čuvati kao tajnu i ne samo dok su članovi, nego zauvek.
Ovim osnovnim pravilima može se dodati pretpostavka da članovi grupe moraju raditi. Ako samo povremeno dolaze u grupu i ne rade, već samo zamišljaju da rade, ili samo svoje pri sustvo u grupi smatraju radom, ili, ono što se često dešava, ako na svoje prisustvo u grupi gledaju kao na dokolicu, na sklapanje finih poznanstava, i tako dalje, tada njihovo prisustvo postaje sasvim beskorisno. Što pre ih se negde pošalje ili sami napuste grupu, tim bolje za njih a i za ostale.
Ono što je korisno za jednu oso bu štetno je za drugu. Jedan čovek govori previše; mora naučiti da ćuti. Drugi čovek ćuti kada bi trebalo da govori, on mora naučiti da govori; tako je to u svemu. Opšta pravila za rad gru pa odnose se na svakog. Lična usmerenja se mogu davati samo pojedincima.
U vezi sa ovim treba reći da čovek ne može sam pronaći svoju osnovnu grešku ili osobinu. To je zapravo zakon. Učitelj mu mora ukazati na nju i poučiti ga kako da se bori protiv nje. Niko drugi ne može to da učini osim učitelja.
U pravilno organizovanim grupama ne postavlja se zahtev verovanja; možda samo za kratko vreme jer što pre se čovek uveri u istinu onoga što čuje tim bolje za njega.
U početku se daju samo laki zadaci koje učitelj čak i ne naziva zadacima, ne govori mnogo o njima, već ih pro sto natukne. Ako vidi da su ga razumeli i da je zadatak izvršen, on prelazi na sve teže i teže.
Ali iskrenost u okviru grupe je apsolutan zahtev, jer, ako čovek nastavi da laže u grupi, na isti način na koji laže sam sebe i druge u životu, ni kada neće naučiti da razlučuje istinu od laži.
Greška jednog člana smatra se greškom svih članova. To je zakon. Taj zakon ima dobre osno ve, što ćete videti kasnije, ono što jedan postigne postigli su svi.
Grupa mora raditi kao jedna mašina. Delovi mašine moraju poznavati jedan drugog i pomagati se međusobno.
Nema neke naročite koristi u postojanju grupa i nema neke određene nagrade u pripadanju grupama. Korisnost grupa je određena njenim rezultatima.
Četvrti put nikada nije bez nekog RADA koji ima određeni značaj, nikada nije bez nekog PREDUZIMANJA koje, i u vezi sa kojim on sam postoji.
Škole četvrtog puta postoje za potrebe rada koji se izvršava u vezi sa preduzetim poslom. One nikada ne postoje same za sebe kao što su to škole za obrazovanje.
Na četvrtom putu nije potrebna nikakva mehanička pomoć u radu. Samo svestan rad može biti koristan u svim preduzimanjima četvrtog puta.
Sam rad škola četvrtog puta može imati mnogo oblika i mnogo značenja. U sred običnih uslova života, jedina šansa da čovek pronađe 'put' je u mogućnosti sretanja sa počecima rada ove vrste.
