Najjači namerni uticaj koji je neko na mene vršio bio je uticaj moga oca, koji je vaspitanje shvatao sasvim na svoj način.
Nameravam čak i da jednom napišem čitavu knjigu o svim direktnim i indirektnim metodima mog oca koji su iz njegovih originalnih pogleda na obrazovanje proizilazili.
Čim su se u meni javili znaci manje-više ispravnog poimanja on je, između ostalog, počeo da mi priča razne neobične priče, koje su se uvek završavale nizom priča o nekakvom hromom stolaru po imenu Mustafa, koji je sve umeo da uradi, pa je čak jednog dana napravio i leteću naslonjaču.
Tim putem, kao i drugim „upornim nastojanjima“, moj otac je u meni, zajedno sa željom da budem kao ovaj majstor-stolar, podsticao i neodoljivi poriv da uvek pravim nešto novo. Sve moje igre u detinjstvu, pa čak i one najobičnije, bile su obogaćene time što sam zamišljao da sam neko ko ništa ne radi onako kako se to uobičajeno radi, već na sasvim poseban način.
Gurđijev - Susreti sa izuzetnim ljudima
