običan razgovor je presipanje iz šupljeg u prazno

Običan razgovor nazivam presipanjem iz šupljeg u prazno. Zaista, razmislite ozbiljno o dugom vremenu koje ste proveli u životu i mnogim razgovorima koje ste imali! Zapitajte se, pogledajte u sebe - da li su ikad svi ti razgovori do ičega doveli? Da li išta znate onako sigurno i nesumnjivo kao, na primer, da 2 i 2 daju 4? 

Ako iskreno potražite u sebi i date iskren odgovor, reći ćete da nisu ni do čega doveli. Tako naš zdrav razum može da zaključi iz prošlih iskustava da, pošto ovaj način razgovora do sada nije ni do čega doveo, neće ni u budućnosti.

Gurđijev

New York, 20. Februar 1924

ko god ne voli život ne voli Boga

Ko god želi da nauči da voli svog suseda mora početi sa pokušajima ljubavi prema biljkama i životinjama. Ko god ne voli život ne voli Boga. 

Početi odmah sa pokušajima ljubavi prema čoveku je nemoguće, pošto je drugi čovek kao vi i udariće vas u leđa. Ali životinja je nema i tužno će se skloniti. To je razlog zašto je lakše započeti praksom na
 životinjama.

Gurđijev
New York 22. Februar 1924

Gurđijev: čak je i Bog napravio veliku grešku

U vezi s ovim, Gurđijev je jednom govorio Elizabet Gordon, koja je bila sa njim od 1932. do svoje smrti 1946., da je napravio grešku. Nastavio je govoreći da je čak i Bog napravio grešku, jednu veliku grešku.

Gospođica Gordon je odgovorila da je ona mislila da je Bog učinio sve sto je neophodno da predupredi posledice Nemilosrdnog Heropasa „Vremena, koje razara svaku živu stvar"

Gurđijev je rekao: „Da, sve osim jednog; napravio je kišobran kada je trebalo da napravi klistir, a sad je idiot i kao svi ostali sedi u kaljačama."

Ovaj naizgled besmislen iskaz me je zbunio; tek posle dugo vremena počeo sam da shvatam veliku istinu u paraboli.

C.S. Nott

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

veštačko disanje je uzrok mnogih bolesti

Mnogi organi rade mehanički, bez našeg svesnog učešća. Svaki od njih ima sopstveni ritam, a ritmovi ostalih organa stoje u određenom odnosu jedni prema drugima.

Ako, na primer, promenimo naše disanje, menjamo ritam naših pluća; ali pošto je sve povezano, drugi ritmovi se takođe postepeno menjaju. Ako nastavimo sa ovakvim disanjem za duže vreme mogu se promeniti ritmovi svih organa. Na primer, promeniće se ritam stomaka. A stomak ima svoje vlastite navike, potrebno mu je određeno vreme da svari hranu; recimo, na primer, da je potrebno da hrana miruje jedan sat. Ako se ritam stomaka promeni, hrana može kroz njega proći brže i stomak neće imati dovoljno vremena da uzme iz nje sve šta mu je potrebno. Na drugom se mestu može desiti suprotno.

Hiljadu je puta bolje ne mešati se u naš mehanizam, ostaviti ga u lošem stanju nego menjati bez znanja. Jer je ljudski organizam veoma složen aparat sačinjen od mnogo organa koji imaju različite ritmove i različite zahteve, a mnogi su organi međusobno povezani. Ili promeniti sve ili ništa, inače umesto da učini dobro pojedinac može naneti sebi štetu.

Veštačko disanje je uzrok mnogih bolesti.

Rizik je velik, pošto je mašina veoma složena. Ima veoma male zavrtnje koji se lako mogu oštetiti, a ako ih jače gurnete možete ih slomiti. A ovi zavrtnji ne mogu se kupiti u radnji.

Čovek mora biti veoma pažljiv. Kad znate, to je druga stvar. Ako bilo ko ovde ekspentientiše sa disanjem, bolje je da prestane dok je još vreme.

Gurdjieff

Čikago, 26. mart 1924.

Uspenski je prijatan čovjek za razgovor i za ispijanje votke

„Gospodine Gurđijev", rekao sam, „meni se dopada Uspenski i ja uživam u razgovorima sa njim.“

„O, da, Uspenski je veoma prijatan čovek za razgovor i za ispijanje votke pri tom, ali je on slab čovek.“

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

Gurđijev citati (C.S. Nott)

Uobičajeno obrazovanje je obrazovanje jednog centra, odnosi se jedino na formativni aparat, dok se samo one škole koje rade na emocijama jednako dobro kao i na umu i telu, približavaju stvarnom obrazovanju.

Dva visa centra u nama su kao stranci u našoj kući. Ovaj rad pomaže ljudima da postanu svesniji, prvo svesniji sebe, zatim objektivno svesniji. 

Svestan čovek može proizvesti kakav god želi utisak na druge i igrati onu ulogu koju izabere.

Kod običnog čoveka život je neutralizujuća sila, ali kad imamo pravi cilj on postaje neutralna ili pomirujuća sila. 

Tada imamo konkretan i trajan centar graviteta, ne centar graviteta koji se može promeniti, kao što se menja u životu. Kod običnih ljudi centar graviteta prelazi iz jednog centra u drugi. Čas je u pokretnom centru, čas u emotivnom, onda ponovo u intelektualnom centru i često u polnom centru. Kada Učenje postane centar graviteta, svi centri učestvuju i njihova aktivnost je usmerena ka našem istinskom cilju.

Moramo proučavati pozitivne i negativne delove svakog centra. Snažno pozitivno podrazumeva snažno negativno - u ovom radu isto kao i u životu. 

Ovaj rad je krajnje pozitivan i mora izazivati snažne negativne reakcije među ljudima koji ga ne razumeju.

Svaki put kada zaustavimo ili samo posmatramo negativne emocije koje dolaze, možemo u isto vreme kreirati mogućnost koju ćemo iskoristiti za sećanje sebe.

Kada nam se desi nešto što nije po našem ukusu ili nas čak zadesi neka nesreća, trebalo bi da nastojimo da to preokrenemo u našu sopstvenu korist, a ne samo da podnosimo pasivno i bivamo nošeni osećanjima.

Neko je govorio o proučavanju ideja u drugim religijama. Odgovorio je da je mnogo bolje da svako proučava sopstvenu mašinu nego da čita o idejama. Za pravo studiranje, ozbiljno proučavanje, neophodna je koncentracija; ali koncentracija je teska zbog uplitanja emocionalnog centra, koji je rasut po čitavom organizmu, tako da kad želimo da uradimo nešto instinktivno ili da promišljamo o nečemu, emocionalni centar se meša i sprečava koncentraciju. Prava koncentracija je namerna pažnja u kojoj sva tri centra učestvuju. Tada čovek može pomeriti planinu.

mnogi obični ljudi razumeće moju knjigu

Pitao sam: »Šta sa ljudima koji te nisu upoznali ili te nikad neće upoznati? Kako će oni biti u stanju da razumeju Bezebubove priče?“ 

Odgovorio je: „Možda će razumeti bolje od mnogih koji su stalno u mojoj blizini. Vi, uzgred rečeno, često me viđate i postajete identifikovani sa mnom. Ne želim da se ljudi identifikuju sa mnom, već sa mojim idejama. Mnogi koji me nikad neće upoznati, obični ljudi, razumeće moju knjigu. Možda će doći vreme kada će Belzebubove price čitati u crkvama."

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

u životu svako mora igrati svoju ulogu

Jednom prilikom Džejn(Jane Heap) je rekla Gurđijevu: „Znate, gospodine Gurđijev, u Engleskoj ponekad zaboravim da ustanem kada sviraju nacionalnu himnu - zaboravim da je tamo kralj." 

Odvratio je: „Moras uvek ustajati i sećati se kralja. To je organizacija, slično kao kada čovek skida šešir u crkvi. Spolja poštuj organizaciju i radi ono sto rade ostali. Čovek ima dva sveta, unutrašnji i spoljašnji. Unutrašnji svet je tvoj, to je nezavisno mesto. U unutrasnjem svetu ti možeš reći da je kralj izmet, dok u spoljašnjem ne možeš."

Neko je pitao: „Nije li to licemerno?“ „Šta je licemer? odgovorio je. „U staroj Grčkoj ta reč znači glumac, onaj koji igra ulogu. U životu svako mora igrati ulogu, ali zapamtite da uloga igra vas. Samo sa onima sa kojima imate zajednički cilj možete biti iskreni o svom unutrašnjem svetu. Patološki je biti sa svima iskren."

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

evropski jezici nemaju korene

Džejn(Jane Heap) ili neko od prisutnih je izneo pitanje novinarstva, kao i novinskih članaka i ljudi koji ih pišu. 

On je rekao: „Ti ljudi su ništa, ne postoje, i koriste reči samo da bi sakrili sopstveno ništavilo. Normalan čovek ne može dobiti ništa za ništa, ali psihopata može. Ti pisci su umobolni, oni vide nešto gde nema ničega - u mašti. Evropski jezici nemaju korene. Grci imaju korene, čak i Rusi, čije su neke reči grčkog porekla, i imaju vise značenja nego evropski jezici koji su zasnovani na iskvarenom latinskom - zato evropski jezici nemaju značenje, članci napisani ovim rečima nemaju sadržaj. Ovo je jedan od razloga zašto je život danas tako prazan."

Džejn je rekla: „Samo zbunjuju ljudski um.“ Gurđijev je odgovorio: „Mišljenje nije bitno. Može biti korisno, kao policajac. Emocija i oset su bliži prirodi. Čovek mora osećati emocijom i čulima. Od toga počinje samosećanje, svest o sebi.“

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

ta knjiga je delo umetnosti prve klase

„Hvala sto ste mi dozvolili da to vidim. To je po mom mišljenju, velika knjiga i hiljadu puta je šteta što ne može biti objavljena. U njoj je velika količina mudrosti i znanja i, što sam sa njom postao bliži, shvatio sam da je praktično svaka strana puna smisla i informacija. Izuzev nekog oprostivog manirizma i osobenosti koji pridaju šarm svakom autoru, ne vidim ništa što bi se ovoj knjizi moglo zameriti. Ali, nema sumnje da njeno alegorično ili filozofsko značenje, koje je dovoljno pristupačno za nekoga ko izučava tradiciju, može biti sasvim mimo publike. Drago mi je da kažem da nisam naišao na poteškoće u knjizi. Ona je delo umetnosti prve klase, na svoj poseban način.

Molim vas upamtite da ću, ukoliko se ukaže mogućnost da ponovo sretnem Gurdijeva, biti oduševljen da je iskoristim. Ukoliko mu prenesete moje procene o njegovoj knjizi - a vi ćete napomenuti da sam to rekao bez zadrške - učinićete mi zadovoljstvo.

Ukoliko je moguće, mada sumnjam da jeste, biće mi veliko zadovoljstvo i da održim zvanični kurs predavanja i objasnim knjigu po mojim shvatanjima. Naravno, shvatićete da svaki komentator ima svoj načinn objašnjavanja knjige."

Iskreno,
Denis Saurat

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet

STVARNOM nema propadanja

„Oplakuješ one za kojima ne treba da tuguješ!

Mudri, znaj, ne tuguju ni za umrlima, niti za živima. 

Nikada ja nisam prestajao da budem, ni ti 

A ni ovi prinčevi ljudi, nikada neće prestati da budu.

Ne-stvarnosti nema postojanja,

Niti stvarnome propadanja.”

Thou grievest for those that should not be grieved for

The wise grieve neither for the living nor for the dead

Never at any time was I not, nor thou, nor these princes of men

Nor shall we ever cease to be hereafter

The unreal has no being

The real never ceases to be.

vizija Beelzebuba 1924 godine

Knjiga je prošla kroz tri faze. Znaš originalni naslov pogovora: Ekstaza otkrovenja. Posle dugog perioda rada na sebi, Gurdijevljevo ,Ja“ postalo je potpuno razvijeno; kako je sam rekao: „Kada kažem ,Ja“, to je kao da čujem nešto što galami unutra." U takvom stanju on je imao viziju knjige od početka do kraja. Dva, tri sata je diktirao neku vrstu sinopsisa i poslao mi ga. Rekao sam da je to bilo potpuno nerazumljivo i da ne može nikome da se pokaže.

To je bilo napisano, zapravo, u takvoj tajnoj stenografiji da je on, gospodin Gurđijev, otkrio da je teško formulisati za Gurđijeva ono sto je ,,Ja“ razumelo u ekstazi. Ponovo ga je napisao i ovog puta, u trećoj verziji, dao mu je takvu formu koju svako, čak i magarac - kako on kaže, može da razume - ne bukvalno, a ne ni kao da je tema za dokazivanje ili osporavanje. 

S jedne strane, lekst bi se mogao uporediti sa Blejkovim proročkim književnim delima, iako su ona mnogo lakša za shvatanje i naizgled su prihvatljivija, a i ključevi za njihovo razumevanje se nalaze u knjizi.

A.R. Orage

C.S. Nott - Putovanje kroz ovaj Svet str.45

Gurđijev je vrsta solarnog Boga

"Ali mi nikad ne možemo da razumemo biće čoveka koji je na višem stupnju od našeg. Gurđijev je vrsta Boga koji hoda - planetarnog ili čak solarnog Boga. 

On je rekao jednom: 'Ja sam isti kao i drugi ljudi, ali znam i razumem više' 

Drugom prilikom je rekao: 'Ja sam mali u poređenju sa onima koji su me poslali’.

Uvek postoje bića veća od svakoga koga poznajemo. Najzad, pretpostavljam da sam sreo svakog iole važnog u Engleskoj i mnoge u Americi, ali se nikada nisam sreo ni sa kim ko bi imao delić Gurđijevljevog bića i razumevanja."

A.R. Orage

Gurđijevo učenje o reinkarnaciji

Teozofsko učenje zasnovano na sopstvenom tumačenju nekih odlomaka u Mahabharati podrazumeva da se svako reinkarnira. Gurđijev uči da se to dešava samo nekolicini i to samo onima visokog razvoja. Oni biraju. Suština većine ljudi pjavljuje se u drugim formama. A zatim postoje i oni u kojima je nešto bilo kristalizovano, u kojima postoji potreba za savšenstvom, i koji počinju da traže učitelja i možda ga pronađu. Mi nemamo lično iskustvo o onome šta se dešava posle smrti. To je objašnjeno u nekim delovima Belzebuba, ali moraš da tragaš za njima.

A.R. Orage

1873-1934

izvor: Nott - Učenje Gurđijeva Dnevnik jednog učenika str. 255

upotreba narkotika u duhovnim školama

Da, rekao je Gurdjieff, u mnogim slučajevima te supstance su one koje zovete 'narkoticima'. Međutim one se mogu upotrebiti na sasvim drugačiji način. Ljudi u tim školama uzimaju ih za­ rad samoizučavanja, da bi videli ispred sebe, da bolje upoznaju svoje mogućnosti, da vide 'unapred' ono što će kasnije postići kao rezultat dugotrajnog rada. Kada čovek vidi da ono što je učio u teoriji zaista postoji, tada svesno radi, zna kuda stremi. Pone­kad je to najlakši put uverenja u istinsko postojanje tih mogućno­ sti koje čovek često naslućuje da ima u sebi. Određena hemija se odnosi na ovo. Za svaku funkciju određena supstanca. Svaka funkcija se može ojačati ili oslabiti, probuditi ili uspavati. Da bi se ovo činilo, potrebno je ogromno znanje o ljudskoj mašini i hemiji. 

U svim tim školama, koje se služe ovakvim metodama za eksperimentisanje, to čine samo kada je zaista potrebno i sa­ mo pod vodstvom iskusnih i vičnih ljudi koji mogu predvideti sve rezultate i primeniti određene mere u slučaju mogućih nežel­jenih posledica. Ove supstance koje se upotrebljavaju u tim ško­lama nisu samo 'narkotici' kako ih vi zovete, mada se mnoge od njih spravljaju od droga kao što su opijum, hašiš i druge. 

Osim ovih škola postoje i druge koje upotrebljavaju ovakve i slične supstance, ne za eksperimente i proučavanja, već da bi dobili ko­ načno željene rezultate, za kratko vreme. Veštom upotrebom tak­vih supstanci čovek može određeno vreme postati veoma jak i pametan. Kasnije, naravno, umire ili poludi, ali to se ne uzima u obzir. Postoje i takve škole. Stoga i sami vidite da moramo bi­ ti veoma pažljivi kada govorimo o školama. One mogu praktično činiti iste stvari, ali sa sasvim različitim rezultatima.

U Potrazi za Čudesnim (poglavlje 1)

http://de.scribd.com/Uspenski-U-Potrazi-Za-Cudesnim

http://de.scribd.com/G-I-Gurdjieff-on-Narcotics-and-Hormones

knjige direktnih Gurđijev-učenika (Gurdjieff pupils literature)

George Adie - A Gurdjieff Pupil in Australia

Margaret Anderson - My Thirty Years' War
Margaret Anderson - The Unknowable Gurdjieff

Martin Benson - Martin Benson speaks

Anna Butkovsky-Hewitt - With Gurdjieff in St. Petersburg and Paris

Solange Claustres - Becoming Conscious with Mr. Gurdjieff

Dr. Michel Conge - Inner Octaves

John O. Cosgrave - The Academy for Souls
Rene Daumal - Mount Analogue
Sir Paul Dukes - On a Single Breath

Christopher Fremantle - On Attention. Talks, Essays and Letters

Rina Hands - Diary of Madame Egout Pour Sweet
Marjorie Von Harten - A Way of Living

Thomas & Olga de Hartmann - Our Life with Mr. Gurdjieff
Jane Heap - Notes of Jane Heap
Jessmin Howarth - It´s up to Ourselves

Kathryn Hulme - Undiscovered Country

Rowland Kenney - Westering. An Autobiography
 C. Daly King - Oragean Version
C. Daly King - The States of Human Consciousness
C. Daly King - The Butterfly. A Symbol of Conscious Evolution
Henriette Lannes - Inside a Question

Henriette Lannes - This Fundamentel Quest

Georgette Leblanc - The Courage Machine

Sherman Manchester - Orage´s Commentary on Beelzebub´s Tales
Louise March - The Gurdjieff Years 1929-49
Louise March - Gurdjieff. A Call for Attention to his Life and Work
Melissa Marston Macleod - My Life: A Spiritual Quest

Ethel Merston - A Women´s Work with Gurdjieff
Lawrence Morris - The Force of Gurdjieff
Gorham Munson - The Awakening Twenties
C.S. Nott - Teachings of Gurdjieff 

C.S. Nott - Journey through this World
Willem Nyland - Firefly I & II
Willem Nyland - Index and Study Guide for Beelzebub's Tales

Sophia Ouspensky - Conversations with Madame Ouspensky
John Pentland - Exchanges Within
John Pentland - Working in Special Conditions
John Pentland - Impressions of Truth in the Human Mass
John Pentland - The Art of Living

Fritz Peters - Boyhood with Gurdjieff

Fritz Peters - Gurdjieff Remembered

Fritz Peters - Balanced Man 

Dorothy Phillpotts - Discovering Gurdjieff

Irmis Popoff - Gurdjieff. His Work on Myself
Irmis Popoff - Gurdjieff Group Work with Wilhem Nyland

Hugh Ripman - Search for Truth

Hugh Ripman - Questions and Answers along the Way
Robert de Ropp - The Master Game
Robert de Ropp - Warrior´s Way
Robert de Ropp - Self Completion

Jeanne de Salzmann - Reality of Being
Michel de Salzmann - Two Essays

William Segal - A Voice at the Borders of Silence

Solita Solano - Gurdjieff and the Women of the Rope

A.L. Staveley - Aim and Wish
A.L. Staveley - Memories of Gurdjieff
A.L. Staveley - Jane Heap 1887-1964

Tcheslaw Tchekhovitch - Gurdjieff a Master in Life

Henri Thomasson - Pursuit of the Present
Basil Tilley -  From Antiquity: A Grateful Tribute by a Pupil of Gurdjieff
Jean Toomer - Essentials

Henri Tracol - The Real Question Remains

Henri Tracol - The Taste for the things that are true

P.L. Travers - What the Bee knows

P.L. Travers - About the Sleeping Beauty
P.L. Travers - George Ivanovitch Gurdjieff
Kenneth Walker - Venture with Ideas

Kenneth Walker - The Making of Man
Kenneth Walker - A Study of Gurdjieff's Teaching

Jean Vaysse - Toward Awakening

Louise Welch - The old Man rides a Bicycle
Louise Welch - Meetings with L.W. in Toronto
Louise Welch - Orage with Gurdjieff in America
William J. Welch - What Happened in Between: A Doctor's Story
 Edwin Wolfe - Episodes with Gurdjieff

Olgivanna Lloyd Wright - The Struggle Within

Olgivanna Lloyd Wright - The Roots of Life
Rene Zuber - Who are you Monsieur Gurdjieff?

P.D. Ouspensky

Maurice Nicoll

J.G. Bennett