Tokom rata misao koja me je stvarno zastrašila je bila ne ta da bih mogao umreti, već da bih, ukoliko bih bio ubijen, prestao da postojim - da nestanem kao pas.
Posle rata sam počeo puno da čitam o transmigraciji i ponavljanju, o "onostranom". Izučavao sam teozofiju i odlazio na sastanke spiritista - čak sam se držao i za ruke medijuma, ali ništa me nije zadovoljilo, ponajmanje ideje ortodoksnih religija i racionalnog ateizma.
Samo Gurđijev je u naše vreme, koliko ja mogu da vidim, imao nešto razložno da kaže o tome šta se događa posle smrti.
Nema komentara:
Objavi komentar