Energija se uglavnom troši na ...

Energija se uglavnom troši na nepotrebne i neprijatne emocije, 

na očekivanje neprijatnih stvari, mogućih ili nemo­gućih, 

na loša raspoloženja, 

na nepotrebnu brzopletost, nervo­zu, razdražljivost, 

maštanje, sanjarenje i tako dalje.

Energija se troši na pogrešan rad centara; 

na nepotrebnu napetost mišića, iz­van svih proporcija, u odnosu na rezultat rada; 

na beskrajno ćaskanje koje zahteva ogromnu količinu energije; 

na stalno interesovanje za stvari koje se dešavaju oko nas ili drugim ljudi­ma, a zapravo nas sve to uopšte ne interesuje; na stalno traćenje snage na 'pokazivanje pažnje'; i tako dalje

Velika količina energije se troši na rad koji je sasvim ne­ potreban i štetan u svakom smislu, kao što je delanje neprijatnih emocija, izražavanje neprijatnih oseta, zabrinutost, nemir, užur­banost i veliki broj automatskih radnji koje su potpuno beskori­sne.

Može se pronaći koliko god hoćete primera beskorisnih aktivnosti. Pre svega, postoji stalan protok misli kroz naš um, koji ne možemo zaustavljati ili kontrolisati, a troši nam ogrom­ nu količinu energije.

Drugo, postoji sasvim nepotrebna stalna napetost MIŠIĆA u našem organizmu. Mišići su napeti čak i kad ne radimo ništa. Čim počnemo da radimo makar i najbeznačajniji posao, ceo sistem mišića, koji je inače neophodan za teške poslove, odmah se aktivira. Dižući iglu sa poda potrošimo istu količinu energije kao i kada bi podizali čoveka naše sopstvene težine. Pišući kratko pismo upotrebljavamo onoliku količinu mišićne energije kao da pišemo celo poglavlje jedne knjige. Međutim, osnovna stvar je u tome da mi trošimo mišićnu ener­giju sve vreme i stalno, čak i onda kad ništa ne radimo. Kada ho­damo, mišići ruku i ramena su bez potrebe napregnuti; kada sedimo mišići naših nogu, ruku, vrata, leđa i stomaka su napre­ gnuti bez ikakve potrebe. Čak i spavamo napetih mišića lica, ru­ku, nogu i uopšte celog tela, ne shvatajući da trošimo više energije na tu stalnu spremnost za rad koji nikada nećemo učini­ti, nego na stvarni, koristan rad tokom našeg života.

Pored ovoga može se još navesti primer, kako bez pre­stanka pričamo sa nekim o bilo čemu, a ako nema nikoga pored nas, sami sa sobom; navika uranjanja u maštarije i sanjarenja; stalna promena raspoloženja, osećanja i emocija kao i ogroman broj sasvim nepotrebnih stvari koje čovek smatra da mora da oseća, misli, radi ili kaže.

G.I. Gurdjieff