RAD grupe Četvrtog Puta

Rad mora biti organizovan. A to može učiniti samo čovek koji poznaje probleme tog rada i njegove ciljeve; onaj koji zna njegove metode; čovek koji je i sam svojevremeno prošao kroz tako organizovan rad.

Čovek obično počinje svoja proučavanja u maloj grupi. Takva grupa je obično povezana sa serijom sličnih grupa na ra­ zličitim nivoima koje, zajedno, čine ono što bi se moglo nazva­ ti 'pripremnom školom.

Osnovno i najvažnije obeležje tih grupa je činjenica da grupe nisu sastavljene prema željama i izboru njihovih članova.

Učitelj sastavlja grupe, izdvaja tipove ljudi koji sa tačke gledišta njegovih ciljeva mogu biti korisni jedni drugima.

Grupni rad nije moguć bez učitelja. Rad grupa sa po­grešnim učiteljem daje pogrešne rezultate.

Sledeće važno obeležje grupnog rada je to da grupe mo­ gu biti povezane sa nekim CILJEM o kome oni koji počinju sa radom nemaju pojma, jer im se ne može niti objasniti dok ne shvate suštinu i principe rada i ideja povezanim sa njim

Kada se grupa organizuje, određeni uslovi bivaju posta­ vljeni pred članove; pre svega, opšti uslovi za sve članove i dru­ go, pojedinačni uslovi za svakog člana.

Opšti uslovi na početku rada su obično sledeće vrste: pre svega, svim članovima grupe biva objašnjeno da sve što čuju ili nauče moraju čuvati kao tajnu i ne samo dok su članovi, nego zauvek.

Ovim osnovnim pravilima može se dodati pretpostavka da članovi grupe moraju raditi. Ako samo povremeno dolaze u grupu i ne rade, već samo zamišljaju da rade, ili samo svoje pri­ sustvo u grupi smatraju radom, ili, ono što se često dešava, ako na svoje prisustvo u grupi gledaju kao na dokolicu, na sklapanje finih poznanstava, i tako dalje, tada njihovo prisustvo postaje sasvim beskorisno. Što pre ih se negde pošalje ili sami napuste grupu, tim bolje za njih a i za ostale.

Ono što je korisno za jednu oso­ bu štetno je za drugu. Jedan čovek govori previše; mora naučiti da ćuti. Drugi čovek ćuti kada bi trebalo da govori, on mora naučiti da govori; tako je to u svemu. Opšta pravila za rad gru­ pa odnose se na svakog. Lična usmerenja se mogu davati samo pojedincima. 

U vezi sa ovim treba reći da čovek ne može sam pronaći svoju osnovnu grešku ili osobinu. To je zapravo zakon. Učitelj mu mora ukazati na nju i poučiti ga kako da se bori pro­tiv nje. Niko drugi ne može to da učini osim učitelja.

 U pravilno organizovanim grupama ne postavlja se zahtev verovanja; možda samo za kratko vreme jer što pre se čovek uveri u istinu onoga što čuje tim bolje za njega.

U početku se daju samo laki zadaci koje učitelj čak i ne naziva zadacima, ne govori mnogo o njima, već ih pro­ sto natukne. Ako vidi da su ga razumeli i da je zadatak izvršen, on prelazi na sve teže i teže. 

 Ali iskrenost u okviru grupe je apsolutan zahtev, jer, ako čovek nastavi da laže u grupi, na isti način na koji laže sam sebe i druge u životu, ni­ kada neće naučiti da razlučuje istinu od laži.

 Greška jednog člana smatra se greškom svih članova. To je zakon. Taj zakon ima dobre osno­ ve, što ćete videti kasnije, ono što jedan postigne postigli su svi.

Grupa mora raditi kao jedna mašina. Delovi mašine mo­raju poznavati jedan drugog i pomagati se međusobno.

 Nema neke naročite koristi u po­stojanju grupa i nema neke određene nagrade u pripadanju gru­pama. Korisnost grupa je određena njenim rezultatima.

Četvrti put nikada nije bez nekog RADA koji ima određeni značaj, nikada nije bez nekog PREDUZIMANJA koje, i u vezi sa kojim on sam postoji.

Škole četvrtog puta postoje za potrebe rada koji se izvršava u vezi sa preduzetim poslom. One nikada ne postoje same za sebe kao što su to škole za obrazovanje.

Na četvrtom putu nije potrebna nikakva mehanička po­moć u radu. Samo svestan rad može biti koristan u svim preduzimanjima četvrtog puta.

Sam rad škola četvrtog puta može imati mnogo oblika i mnogo značenja. U sred običnih uslova života, jedina šansa da čovek pronađe 'put' je u mogućnosti sretanja sa počecima rada ove vrste.