Kada čovek počinje malo da zna sebe, videće u sebi mnogo toga što će ga bez sumnje prestraviti.
Ovde će sagledati svoju nemoć, bespomoćnost i ništavilo; ili će, kada bude počeo da zna sebe, videti da nema ništa što je njegovo sopstveno, to jest, da sve što je do tada smatrao svojim, svoje poglede, misli, ubedenja, ukus, navike, čak i greške i poroke, zapravo ne poseduje, već da je sve to stvoreno bilo oponašanjem ili pozajmljeno od nekud gde je već bilo pripremljeno.
Osećajući ovo, čovek može osetiti svoje ništavilo. A kroz osećanje ništavila čovek bi trebalo da vidi sebe kakav je on zapravo, i to ne samo za trenutak, već stalno, nikada ne zaboravljajući.
G.I. Gurđijev
Nema komentara:
Objavi komentar