Time je počelo čudo. Sa potpunom sigurnošću mogu da kažem da G. nije upotrebio nikakav spoljašnji metod, to jest, nije mi dao nikakav narkotik niti me je hipnotisao nijednim od znanih metoda.
Sve je počelo tako što sam počeo da ČUJEM NJEGOVE MISLI. Sedeli smo u maloj sobi na drvenom podu, bez tepiha, kao i u svim seoskim kućama. Sedeo sam nasuprot G., a Dr S. i Z. su mi bili sa obe strane. G. je govorio o »osobinama«, o našoj nesposobnosti da vidimo ili govorimo istinu. Njegove su me reči veoma uznemirile.
Odjednom sam primetio da među rečima koje nam je izgovarao postoje »misli« namenjene meni. Uhvatio sam jednu od tih misli i odgovorio na nju glasno. G. mi je klimnuo glavom i prestao da govori.
Nastupila je prilično duga pauza. Sedeo je mirno ništa ne govoreći. Posle izvesnog vremena čuo sam njegov glas unutar mene kao da je bio u grudima blizu srca. Postavio mi je određeno pitanje. Pogledao sam ga; sedeo je i smešio se. Njegovo pitanje je u meni proizvelo snažnu emociju. Ali sam mu odgovorio potvrdno.
...
Najzad smo krenuli u St. Petserburg. G. je otišao u Moskvu a mi smo pošli na Nikolaievsky stanicu, pravo sa finske stanice.
Prilično veliko društvo se okupilo da ga isprati. Otišao je. Čudesno je još uvek bilo jako daleko od završetka. Bilo je novih čudnih fenomena opet, kasno te večeri, »razgovarao« sam sa njim DOK SAM GA VIDEO u kupeu voza koji ga je nosio prema Moskvi.
Kasnije je usledio čudan period vremena, trajao je oko 3 nedelje. U toku tog perioda video sam »uspavane ljude«.
P.D. Uspenski - U Potrazi za Čudesnim
