izreke i citati Gurđijeva (ISOM)

Ko god ne radi ništa, ne prima ništa.

Do god si dobar prema čoveku i on je prema tebi. Kakav li će biti ako ga malo zagrebeš?

Svaki čovek ima sopstvene strahove koji su samo njemu neobični. Potrebno je, pre svega, pronaći te strahove a zatim ih uništiti.

Čovek se ne treba bojati napora. Mnogo je lakše umreti od nerada, lenjosti i straha od napora.

Ovaj sistem ima božanstveno svoj­stvo: čak i sam dodir sa njim izaziva u ljudima ili ono najbolje ili ono najgore u njima.

Ovaj sistem je za one koji su već tražili i sagoreli. Oni koji ga ne traže njima nije ni potreban. Oni koji još uvek nisu sagoreli takođe im nije potreban.

Ličnost se krije iza suštine, a suština se krije iza ličnosti i one prirodno zakriljuju jedna drugu.

 Svi za­koni se mogu sagledati u jednom životu.

Sva zla dolaze otuda što se čovek ne seća.

Ceremonija je knjiga u kojoj je mnogo toga napisano. Svako ko razume, može je čitati. Jedan ritual sadrži više od sto­tinu knjiga.

Sve u prirodi ima svoj cilj i svo­ju svrhu, i nejednakost čoveka i njegova patnja.

Uništenje nejednakosti bi značilo uništavanje mogućnosti evolucije.

Možemo li reći da vidimo kako u životu preovladavaju najbolji, najjači i najhrabriji elementi? Ništa od toga. Naprotiv, vidimo preovladavanje vulgarnosti i gluposti svih vrsta.

 Ne postoji niti može postojati bilo kakva spoljašnja inicijacija. U stvarnosti postoji samo samo-incijacija i samo-predstavljanje.

Unutrašnji rast, promena bića, u potpunosti zavise od ra­da koji čovek mora sam izvršiti.

Kada čovek odluči da se bori za slobodu on, pre svega, mora da da se bori sa svojim telom.

A rad se sastoji u voljnom potčinjavanju sebe pri­vremenim mukama da bi se oslobodio od večne patnje.

 Gresi posto­je samo za one ljude koji su na putu ili mu pristupaju.

Nema i ne može biti bilo kakvog izbora ljudi koji dola­ ze u dodir sa 'putevima'. Niko ih ne bira, oni sami sebe biraju, delimično slučajno a delom zbog određene gla­di koju osećaju. Ko god ne oseća snažno tu glad, ne može mu se pomoći slučajnošću. A svi koji osećaju jaku glad mogu se dove­sti slučajem do početka puta, uprkos nepovoljnim okolnostima.
 

Proučavajući svet i njegove zakone, čovek proučava sam sebe, a proučavajući sebe on proučava svet. Treba shvatiti da je religija činjenje; za čoveka se ne može reći da samo MISLI ili oseća religiju, on 'živi' svoju religiju koliko god je sposoban, inače to nebi bila religija, već fantazija ili filozofija. Većina ljudi koja sebe naziva Hrišćanima, nema na to nikakva prava, jer oni ne samo da ne izvršavaju zahteve te religije već i ne razmišljaju o tome da se ti zahtevi mo­raju izvršavati.