Ponovo sam pročitao sa velikim interesovanjem ovu zaista zadivljujuću knjigu g. Gurđijeva. Verujem da je najvažnija stvar, objektivno, ta da su u ovoj knjizi brojna razmatranja koja ukazuju na nadzemaljski izvor.
Tačka gledišta o đavolima.
Potvrda da su, u sadašnjosti, četiri centra inicijacije na zemlji, i situacija ovih centara.
Zabrana da se prenesu istinske činjenice direktno običnim umovima.
Razlika između mentalnog znanja, koje je prepreka istinskom razumevanju, i znanja "bića" - jedinog stvarnog znanja. Ovo je, možda, najvažnija tačka.
Činjenica da je budizam (u svojoj iskrivljenoj formi) taj koji je stvorio okultizam, teozofiju, psihoanalizu, itd.
Činjenica da jedino otkrovenje može nečemu da nas nauči.
Patnja Boga.
Mi smo stoga u prisustvu onog koji, u određenoj meri, govori sa autoritetom.
Kao drugo, značajan broj ideja, iako zdravorazumskih, zasnovane su na intuiciji koja je znatno iznad normale.
Svaka kritika modernog života i ljudske istorije je u potpunosti opravdana, i to je možda jedna od najvažnijih stvari u knjizi, dok je absolutno neophodno razumeti da su sve naše ideje falsifikovane - pre nego što smo bili u stanju da ispravimo makar neke od njih.
Grci i Rimljani su bili odgovorni za sled fundamentalnih grešaka - a danas Nemci.
Bog sve oprašta.
Važnost zakonomernih netačnosti u prenošenju istinskog učenja u Umetnosti.
Kritika doktrine o reinkarnaciji.
Kao treće, neophodno je utvrditi da veliki deo knjige nije jasan, pa je ispravno posumnjati da je G.G. učinio to namerno. Ostavljajući njegov smisao za humor po strani, moguće je pratiti ideju da je zabranjeno učiti direktno i da je moguće govoriti laži ukoliko su te laži korisne čovečanstvu. Ovo pokazuje da je on verovatno uvrstio greške ili namerne netačnosti u svoju knjigu ne bi li prisilio sledbenike da ispitaju sopstvenu procenu i tako se razviju i dostignu viši nivo do kojeg - prema teorijama G.G.-a - ovi sledbenici ne bi stigli ukoliko bi ih on, G.G., istini podučavao direktno. U potonjem slučaju, oni bi dostigli kategoriju koju on zove "mentalno znanje" dok, međutim, G.G. želi od njih da dostignu "znaje bića", a prvo smeta drugome.
Ovo se odnosi na to da svaki čitalac mora da zauzme svoje stanovište.
Upopunosti sam spreman da kažem moje. Razvrstao sam mitove koje bi trebalo odbaciti, dovršiti ili objasniti:
(a) Lik Bezebuba, koji je očigledno transformisani G.G. lično - ostavlja na jednoj strani pitanje ko je G.G.
(b) Sve priče o centralnom suncu, o planetama, o Zemlji i Mesecu; i o vječitoj kazni za mali broj ljudi, što se suprostavlja ideji o univerzalnom oprostu.
(c) Ideja o Hristu kao samo jednom od glasnika; u tom slučaju je neophodno identifikovati Logos, na šta je savršeno ukazano u poglavlju o Čistilištu.
U zaključku, čini mi se da bi učenje G.G.-a moglo da igra veoma važnu ulogu u našem vremenu, ukoliko se objasni umovima koji su pre svega obdareni određenim prethodnim znanjem i razvijenim kritičkim sluhom.
Dalje mislim da je komliment G.G.-u verovati da je to baš ono što je on lično nameravao. Znate veoma dobro kao i ja, čak i bolje, da je on imao kritički um i krajnje razvijen osećaj za humor; i dalje, veoma bedno mišljenje o intelektualnom kapacitetu ljudi kojima je on generalno govorio.
Nema komentara:
Objavi komentar