Ali drevna umetnost nije bila za dopadanje. Svako ko je znao da čita razumeo je. Sada je ta svrha umetnosti potpuno zaboravljena.
Na primer, uzmite arhitekturu. Video sam neka dela arhitekture u Persiji i Turskoj - na primer, jednu zgradu sa dve sobe. Svako ko bi ušao u ove sobe, bio mlad ili star, Englez ih Persijanac, zaplakao bi. To se događalo sa ljudima različitog porekla i obrazovanja. Nastavili smo sa ovim eksperimentom još dve ih tri nedelje i posmatrali svačiju reakciju. Rezultat je uvek bio isti. Posebno smo birali vesele ljude. Sa tim arhitektonskim kombinacijama, matematički izračunatim vibracijama nikakav drugi efekat ne bi mogao biti proizveden. Mi smo pod određenim zakonima i ne možemo pružiti otpor spoljašnjim uticajima. Pošto je arhitekta ove zgrade posedovao drugačije razumevanje i gradio matematički, rezultat je uvek bio isti.
Dolazite u manastir. Niste religiozan čovek, ali ono što se svira i peva tamo izaziva u vama želju da se molite. Kasnije ćete biti iznenađeni ovim. A tako je sa svakim.
Ova objektivna umetnost zasnovana je na zakonima, dok je moderna muzika potpuno subjektivna.
Gurđijev - Pogledi iz Stvarnog Sveta
Nema komentara:
Objavi komentar