Hrist je znao da mora umreti. To je već ranije bilo odlučeno. On je to znao, a znali su i njegovi učenici. Svaki od njih je znao ulogu koju će odigrati. Međutim, istovremeno su želeli da stvore vezu sa Hristom, vezu zauvek. Iz tog razloga im je dao da piju njegovu krv i da jedu njegovo meso. Nisu to uopšte bili hleb i vino, već pravo meso i prava krv.
Poslednja Večera je bila magijska svečanost, slično 'bratstvu po krvi', za stvaranje veze između 'astralnih tela'. Ali ko to zna u postojećim religijama i ko razume značaj to ga? Sve to je davno zaboravljeno, i svemu je dat sasvim drugačiji značaj. Reči su ostale ali značaj im je odavno izgubljen.
Ovo predavanje, a naročito njegov kraj, prouzrokovali su mnogo razgovora u našoj grupi. Mnogi su bili zgroženi onim što je G. rekao o Hristu i Poslednjoj Večeri; drugi su, naprotiv, osećali ISTINU u tome, istinu koju nikada ne bi sami dokučili.
Uspenski - U potrazi za Čudesnim (5. poglavlje)
Nema komentara:
Objavi komentar