Koliko mogu da zaključim, imao je nepunih trideset godina kada je dosao do zaključaka da se glavni uzrok ljudske patnje nalazi u odredenim slabostima sa kojima se ljudi nedovoljno suočavaju. To su, pre svega, naša lakoverenost i sugestibilnost kojima smo, zahvaljujuci našoj sujeti i egoizmu, izloženi. Gurđijev je spoznao da puštamo da nas drze zarobljenim trivijalne i glupe sile, koje na nas utiču toliko da nismo u stanju da učinimo one što želimo da ucinimo. Umesto toga mi činimo stvari koje protivreče svemu sto smatramo ispravnim i neophodnim za čoveka. Gurdijev je video vrlo jasno značaj tog izuzetno žalosnog stanja čovečanstva. Manje je posmatrao čovečanstvo kao zlo, svesno razarajuće ili opasno, već pre kao bespomoćno. To ga je dovelo do saznanja da postoji velika potreba za nekom mogućnošću da se ljudima pomogne u oslobadanju iz tog bespomoćnog stanja.
Džon Benet - Gurđijev. Velika Zagonetka str.22
Nema komentara:
Objavi komentar