Druga zagonetka pred koju nas Gurđijev stavlja tiče se izvora njegovog učenja i metoda prenošenja znanja. On nikada nije jasno rekao ko su bili njegovi učitelji. Moguće je da, ako se potrudimo da istražimo njegovo učenje i metođe prenošenja znanja, skoro celokupni materijal možemo svrstati u neku od poznatih tradicija.
Određene ideje potiču iz grčke pravoslavne tradicije, neke iz asirske ili vavilonske, druge opet iz islama i sufizma ili se čak mogu pripisati nekom određenom sufijskom bratstvu. Ponešto izgleda pozajmljeno iz ovog ili onog ogranka budizma. Postoje čak i ukazi koji upućuju na to da je Gurđijev mnogo preuzeo iz Zapadne okultne tradicije, tradicije neo-platonizma i tradicije rozenkrojcera.
Medutim, prilikom još detaljnijeg istraživanja, nailazi se ipak na elemente koji se ne mogu svrstati ni u jednu poznatu duhovnu tradiciju. O određenim, vrlo važnim temama koje se pojavljuju kod Gurđijeva, ne može se u celokupnoj duhovnoj literaturi pronaći ni najmanji trag.
Džon Benet - Gurđijev. Velika Zagonetka str.9
Nema komentara:
Objavi komentar